Prema pravilima EU, opšte i neselektivno prikupljanje kompjuterskih podataka od strane vlasti jeste dozvoljeno samo kada se koristi u borbi protiv ozbiljnog i organizovanog kriminala.
Odluka koju je Evropski sud pravde izrekao u srijedu, direktno dovodi u pitanje nedavno usvojeni zakon u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji dozvoljava vladi da non-stop špijunira svoje građane, prikupi i zadrži podatke sa njihovih mobilnih telefona i računara.
Sud primjećuje da će se zbog prikupljanja tolike količine podataka na takav način građani ”osjećati kao da su pod konstantnim nadzorom”, i da ovo može vladi dati uvid i ”veoma precizne zaključke” o privatnim životima ljudi.
”Zakon poput ovog, prelazi granice onog što je neophodno i ne može biti opravdan u demokratskom društvu,” smatra ovaj sud.
Nejasno je da li ovakva odluka može uticati na London da mijenja svoje zakone o nadzoru. Vlada UK će se žaliti, ali i ako žalba ne prođe, Brexit može biti iskorišten kao izgovor da se odluka ignoriše. Sve će zavisiti od preciznih uslova kojima će se regulisati britansko napuštanje EU.
”Većina nas može prihvatiti da naša privatnost povremeno bude kompromitovana zbog interesa države na nas zaštiti, ali niko se ne bi složio da dozvoli policiji ili vladi moć da non-stop nadziru naše telefonske komunikacije ili mejlove i koriste te podatke kako hoće, ” rekao je Tom Watson, zamjenik lidera opozcione Laburističke partije, povodom slučaja.
