Šta reći o Dark Souls serijalu, što već nije poznato svima. Radi se o igri koja je tako tektonski jak udarac napravila na celu industriju, da se i dan danas često za određene naslove pretenciozno kaže da će biti „Dark Souls toga i toga“.
Toliko je veliki uticaj ovaj serijal ostavio na gaming! Iako je sve počelo sa Demon’s Souls na PS3, pravi proboj dogodio se upravo sa prvim Dark Souls naslovom, koji je sada pred nama u remasterizovanom izdanju za aktuelne konzole, PC, a uskoro i za Nintendo Switch.
Remastered verzija nam donosi kompletno iskustvo prve Dark Souls igre, koje podrazumeva i DLC, a pri tome nudi i malo unapređenu grafiku, kao i bolji frame rate.
Za one koji vole tehnikalije, radi se o 1080p rezoluciji i 60 frejmova po sekundi na običnom PS4, kao i scaleovanoj 4K rezoluciji i takođe 60FPS na PS4 Pro konzoli. To je svakako znatno bolje od originalne igre, koja je radila u 720p na PS3 i Xbox 360 konzolama i imala problema da zadrži i 30 FPS.
Igra uspeva da održi 60 FPS tokom gotovo svih scena, mada smo primetili i male padove prilikom većih eksplozija i efekta vatre na ekranu. Ono što nam se međutim nije dopalo, je to koliko je malo urađeno u unapređenjima ostalih grafičkih elemenata. Neke oblasti poput Anor Londo ili Undead Burg izgledaju apsolutno prelepo, ali određeni delovi igre su čista last-gen grafika.
Sen’s Fortress ili The Depths nam prvi padaju na pamet, kao primeri gde je moglo biti urađeno puno toga više u remasterizovanoj verziji. Osim grafike, igra donosi i nekoliko sitnijih promena u odnosu na original.
Jedna od njih je to što sada možemo promeniti covenante, umesto da jurimo druge likove svuda po svetu igre. Tekst i slike su takođe nešto više rezolucije, a moguće je prilagođavati i veličinu menija kako bi zauzimali manje mesta na ekranu. Ništa od ovoga nije previše značajno, ali opet, Remaster je uklonio i neke od sitnih iritantnih stvari.
Sve ostalo u igri, ostalo je identično. Pozicija neprijatelja, lokacija predmeta, HUD, gameplay mehanika, ništa od toga nije menjano. Ovo će mnoge verovatno ostaviti i pomalo razočaranim, pošto u slučaju da ste već prešli original, ovde zaista nema ničega što je obavezno videti, a da ga već niste videli.
To naročito važi ako ste odigrali i Artorias of the Abyss DLC. Takođe, neka od unapređenja koja su doneli nastavci po pitanju gameplaya, zaista moramo da primetimo da nam sada ipak nedostaju.
Multiplayer je takođe doživeo manje pomene, a glavna od njih je da je sada u arena borbama maksimalni broj igrača podignut sa četiri na šest. Tu su dedicated serveri kao i privatni mečevi, pa je celokupno online iskustvo bliže ostalim Souls igrama.
To znači da nikada nećete naići na previše levelovanog igrača, a u slučaju da ste to vi, nivo će vam biti smanjen kako bi borbe bile fer. Osim toga, healing predmeti više nisu dozvoljeni tokom PvP borbi, sa izuzetkom Estus Flasksova, čiji je broj takođe smanjen za upola. To omogućava kraće borbe, što je još jedna od dobrodošlih promena.
Zaključak
Dark Souls Remastered nam je doneo jedno od najvećih remek dela gaminga na trenutnu generaciju konzola. Međutim, ne dozvolite da vas remasterizacija zavara, radi se o identičnoj igri, koja osim frameratea od 60 FPS, ne donosi puno toga. Teksture nisu dobile značajna unapređenja, a čak i u novoj verziji, igra s vremena na vreme u najintenzivnijim scenama zna da pomalo „secne“.
Iako je prvi deo u nekim stvarima i dan danas neprevaziđen, čitav serijala je poslednjih godina dobio i neka od gameplay unapređenja, posle kojih moramo priznati da nam nije bilo lako da se vratimo korenima. Međutim, bez obzira na sve to, ovo je i dalje fantastičan naslov kome se i dan danas vredi vratiti i iskusiti ga po ko zna koji put.
Izvor: ign.com
