Nova studija naučnika sa Univerziteta Kolumbija i Njujorškog centra za gene u SAD otkrila je da posebno dizajniran algoritam može otključati potencijal za skladištenje podataka u DNK.
Naučnici kažu da je tehnolgija ekstremno pouzdana.
DNK je idealan “medij” za skladištenje jer je ultra-kompaktan i može trajati stotinama hiljada godina, ako se drži u hladnim uslovima, na suvom mjestu, kao što je demonstrirao nedavni slučaj ”oživljavanja” DNK iz kostiju 430.000 godina starog ljudskog pretka pronađenih u pećini u Španiji.
“DNK ne može degradirati tokom vremena kao kasete ili CD-ovi i ne može zastariti,” kaže Yaniv Erlich sa Univerziteta Kolumbija.
Istraživači su izabrali nekoliko fajlova da ih enkodiraju i upišu u DNK: cijeli komjuterski operativni sistem, jedan francuski film iz 1895. godine, Amazon poklon karticu od 50 dolara, jedan računarski virus itd.
Kompresovali su ih u master fajl, a onda podijelili podatke u kratke niti binarnog koda.
Koristeći algoritam nazvan ”fountain codes”, pakovali su niti u tzv. ”kapljice”, mapirajući jedinice i nule u svakoj ”kapljici” u četiri nukleotidne baze u DNK: A, G, C i T.
Algoritam je izbrisao kombinacije brojeva koje mogu napraviti grešku i dodao bar-kod u svaku ”kapljicu” kako bi se fajlovi kasnije lakše mogli pronaći.
Naučnici su pokazali da se na ovakav način skladišti 215 petabajta podataka u jedan gram DNK, što je najviše što je ikad ikome uspjelo.
